LOV NA LJUDE U RUSIJI! Presreću ih na ulici, tuku po bubrezima pa ih šalju u RAT: "Nude 1.300 dolara da IZDAŠ PRIJATELJA!" (VIDEO)
Dodajte Kurir u vaš Google izborRusija sve intenzivnije primorava vojno sposobne muškarce na služenje vojske kako bi popunila prorijeđene redove, u trenutku kada dobrovoljno regrutovanje usporava, a ruska inicijativa na frontu u Ukrajini slabi.
U manjim ruskim gradovima i naseljima pojedini vojni regruteri pribegavaju privođenju muškaraca na ulici, ispred njihovih radnih mesta ili pod izgovorom rutinske provere dokumenata, tvrde advokati, aktivisti za ljudska prava i očevici, piše Wall Street Journal.
Nakon što ih odvedu u vojni odsek, muškarcima se, prema tim navodima, preti ili ih tuku dok ne potpišu ugovor za odlazak u rat. Takva kampanja pritiska podseća na delimičnu mobilizaciju koju je ruski predsednik Vladimir Putin proglasio u jesen 2022. godine, kada su ruske snage na frontu bile ozbiljno pogođene nedostatkom ljudstva i velikim gubicima.
Istovremeno, među ruskim analitičarima i političkom elitom pojavile su se spekulacije da bi sadašnja praksa mogla predstavljati uvod u novi talas mobilizacije.
Ruske vlasti muškarcima koji pristanu da potpišu ugovor i odu u rat nude iznose koji im mogu promeniti život, često veće od njihove godišnje plate. Ipak, regrutovanje je postalo sve teže zbog svedočenja o zlostavljanjima unutar ruske vojske, ali i zbog sve efikasnijih ukrajinskih napada, koji su, prema navodima lista, prosečan životni vek vojnika na frontu sveli na svega nekoliko minuta, dana ili nedelja.
"Vlasti su prešle na metodu nasilja, u kojoj hvataju muškarce i odvode ih", rekao je advokat Artjom Kljiga, koji zastupa osobe koje tvrde da su prisilno mobilisane.
Objavljena je kompilacija snimaka na kojima se jasno vide agenti FSB-a kako ljude privode na ulici:
Iako je regrutovanje u Rusiji zvanično i dalje dobrovoljno, pripadnici policije i drugih bezbednosnih službi, prema tvrdnjama ljudi upoznatih sa slučajevima, povremeno sarađuju sa vojnim regruterima kako bi muškarcima postavili zamke, a zatim ih primorali na potpisivanje ugovora pretnjama hapšenjem ili fizičkim nasiljem.
U jugozapadnoj oblasti Penza, gde su regruteri navodno posebno agresivni, stanovnik Vladislav Leonidov rekao je da je u maju pronašao svog poznanika u vojnom odseku nakon što je ovaj nestao na nekoliko sati.
Muškarac je, prema njegovim rečima, pozvan u lokalnu policijsku stanicu pod izgovorom provere ličnih podataka. Kada je stigao, tamo su ga sačekala dvojica vojnih regrutera koji su ga odveli u vojni odsek i tukli u predelu jetre i bubrega.
Leonidov tvrdi da je uspeo da izdejstvuje njegovo puštanje tek kada su ga već pripremali za lekarski pregled.
"Da smo došli dva sata kasnije, već bi ga odveli. Kreću se veoma brzo", rekao je on.
Protesti građana i spekulacije o novoj mobilizaciji
Racije koje u Penzi sprovode policija i vojni regruteri privukle su pažnju lokalnog stanovništva, koje je na internetu objavilo više snimaka protesta protiv takve prakse.
Na jednom od snimaka, nastalom ispred vojnog odseka, vide se muškarci u civilnoj odeći kako sede u vojnom kombiju, dok ih okružuju uplakane žene.
"Tukli su vas, primorali su vas!", govori jedna od žena kroz suze.
Ruske vlasti godinama umanjuju značaj ovih incidenata i prete pravnim posledicama ljudima koji objavljuju takve snimke.
Načelnik vojnog odseka u Penzi Andrej Surkov izjavio je na sastanku sa predstavnicima vlasti da su racije usmerene isključivo na osobe koje izbegavaju vojnu službu.
Policija u Penzi negirala je da se muškarci tokom racija šalju na front i zapretila pravnim posledicama svima koji objavljuju ili dele takve snimke.
"Ti video-snimci nemaju nikakve veze sa slanjem ljudi u zonu Specijalne vojne operacije", navodi se u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova, koje je upotrebilo zvanični ruski naziv za rat u Ukrajini.
"Oni koji šire lažne informacije snosiće pravne posledice u skladu sa zakonima Ruske Federacije."
Bloger Stanislav Morozov, koji je snimio dokumentarni film o toj temi, rekao je da je postao predmet istrage ruske Federalne službe bezbednosti (FSB).
"Nisu mi zabranili da nastavim, ali su mi jasno stavili do znanja da je u mom interesu da to ne činim", rekao je Morozov.
Od nekoliko desetina porodica prisilno mobilisanih muškaraca sa kojima je razgovarao, većina mu je rekla da su njihovi bližnji potpisali ugovor tek nakon što im je policija zapretila da će im podmetnuti drogu i odmah ih uhapsiti.
Deo pritiska proizlazi i iz regionalnih programa u različitim delovima Rusije, u kojima se trećim licima nudi novčana nagrada za dovođenje nekoga u vojni odsek. U većini slučajeva reč je o 100.000 rubalja, odnosno oko 1.300 američkih dolara.
Morozov tvrdi da su po stambenim zgradama u Penzi izlepljeni oglasi sa porukom:
"Dovedite prijatelja u centar za regrutaciju i dobićete 100.000 rubalja."
Slične kampanje sprovode se i u Tatarstanu, gde se proizvodi većina ruskih dronova, kao i u oblastima Amur i Jaroslavlj, te u gradovima Kaluga, Voronjež i Arhangelsk.
Broj slučajeva prisilnog regrutovanja, prema tvrdnjama Kljige i aktivista za ljudska prava, nastavlja da raste.
Analitičari smatraju da je ove mere verovatno odobrio Kremlj zajedno sa Ministarstvom odbrane, ali da se njihov intenzitet razlikuje od regiona do regiona.
Ovakve taktike, smatraju oni, povezane su sa rastućim ruskim gubicima na frontu, koji prema procenama vojnih analitičara iznose između 30.000 i 40.000 poginulih i ranjenih mesečno.
"Nekako moraju da dovedu isto toliko ljudi u službu, a što je manje onih koji su spremni dobrovoljno da potpišu ugovor, to veći pritisak moraju da primenjuju", rekao je Grigorij Sverdlin, osnivač antiratne organizacije Get Lost, koja pomaže Rusima da izbegnu vojnu službu.
Američki zvaničnici smatraju da su ove mere verovatno dovele određeni broj novih vojnika na front, ali nedovoljan za ozbiljnije vojne proboje.
Prema njihovim procenama, Kremlj i dalje razmatra novi talas prisilne mobilizacije, kojim bi još nekoliko hiljada ljudi moglo biti poslato na front nakon parlamentarnih izbora zakazanih za 20. septembar.
Ruski ekonomski problemi i sve veće sposobnosti ukrajinske vojske dodatno su povećali pritisak za donošenje takve odluke.
Ako Putin ostane pri zahtevu da Rusija zauzme ceo Donbas, "možda neće imati drugog izbora nego da proglasi mobilizaciju", rekao je Ruslan Puhov, direktor moskovskog Centra za analizu strategija i tehnologija.
Za razliku od prvog talasa mobilizacije, koji je bio usmeren na rezerviste i muškarce sa vojnim iskustvom, novi talas bi na front mogao da pošalje ljude sa vrlo malo iskustva i još manje želje za borbom.
Neki Rusi otvoreno poručuju da bi se tome suprotstavili nasiljem.
"Čim mi daju oružje, pucaću u one koji su me mobilisali", rekao je Dmitrij Rogin, 53-godišnji ruski rezervni oficir koji bi mogao da bude među pozvanima.
(Kurir.rs/TheWallStreetJournal/Aleksandar Vulić)